Селекциона комисија

Тања Брзаковић

 

Тања Брзаковић је филмска редитељка и сценаристкиња. Рођена је у Београду, студирала је филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду. На те студије су се надовезале постдипломске студије на Универзитету у Хамбургу. Радила је као асистенткиња режије и редитељка у Београду, Хамбургу и Берлину, сценаристкиња и доценткиња. Захваљујући дугогодишњем искуству имала је могућност да сними 15 кратких играних филмова, и четири целовечерња документарна филма. Њени филмови се приказивани на интернационалним фестивалима широм света и освојили су више награда, нпр. 13th Street Shocking Short на Фестивалу у Минхену, сребрна награда за немачки кратки филм на фестивалу Sehsüchte у Потсдаму, Bergischer Filmpreis, Златни витез у Палерму, награду „Peoples and Religions” у Тренту, награду за најбољи домаћи филм на Међународном фестивалу етнолошког филма у Београду и другим. Члан је Европске Филмске Академије (ЕФА). Живи и ради на релацији између Берлина и Београда.

 

Филмографија: Призори из живота џукца (2020), Воља Божија (2019), Доћи ће жути људи са истока и пиће воду са Мораве (2018), Јовица и његови зуби (2015), Јеленин свет (2018).

 

 

Љиљана Гавриловић

 

Љиљана Гавриловић је завршила студије на Одељењу за етнологију Филозофског факултета у Београду, где је и докторирала 1993. године. Радила је у свим институцијама у којима етнолог-антрополог може да буде професионално ангажован: у Етнографском музеју у Београду (1981-1999), у Етнографском институту САНУ (2002- 2019) и на Филозофском факултету у Београду, Одељењу за етнологију и антропологију (2013-2017). У пензији је од почетка 2020. године. Има највише стручно звање (музејски саветник, 1996), највише научно звање (научни саветник, 2012) и звање редовног професора (2017). Бавила се различитим областима истраживања: обичајном праву, материјалној култури, испитивању извора (посебно визуелних), етнографској музеологији и херитологији. Отварала је и потпуно нова поља у српској антрополошкој продукцији, као што су испитивање научне фантастике или – тренутно актуелно – испитивање виртуелних/дигиталних светова и дигиталне културе у целини. Била је ангажована на већем броју пројеката које је финансирало Министарство науке, као и неколико билатералних научних пројеката у региону, а била је и руководилац више пројеката које је финансирало Министарство културе и информисања. Њен рад резултирао је објављивањем девет самосталних књига, више од сто научних радова, учешћем на великом броју домаћих и међународних конференција, уређивањем великих публикација и зборника и радом у редакцијама научних часописа. 

 

 

Сњежан Лаловић 

 

Сњежан Лаловић, рођен је 1960. године у Сарајеву гдје је живио до избијања рата у Босни и Херцеговини када је избјегао у Пале и учествовао у формирању и раду Српске радио телевизије (данашње РТРС). Аутор је више од 200 документарних телевизијских репортажа и тридесетак документарних филмова за које је добио награде на филмским и телевизијским фестивалима у Србији, Русији, Грчкој, Мађарској, Републици Српској, Кини, Македонији... Био је уредник документарног програма на Радио телевизији Републике Српске, а сада обавља дужност директора Кинотеке Републике Српске. Магистар је друштвених наука, живи и ради у Палама.