Селекциона комисија

 

 

Реч уредника: учесник и посматрач

И ове године истрајно, а овај пут у јубиларном руху, обнављамо концепт нашег Фестивала: културни догађај у ком се филмска уметност прожима са задацима, циљевима, резултатима и, самим тим, својеврсном друштвеном мисијом етнологије/антропологије, а поготово њеном улогом у очувању и промоцији културног наслеђа. Почели смо пре четврт века у специфичном друштвено-културно-политичком окружењу, које је, управо због назначеног турбулентног периода, представљало подстрек да Етнографски музеј постави темеље за нови ниво етнографске музеологије.....


Марко Стојановић
извршни директор фестивалa

 

 

Постанак и душа етнолошког филма

Видели смо, напротив, да је етнолошки или антрополошки филм настао као кључни, смислени моменат у развоју филма уопште, јер је тек са свешћу о „аутентичности филмског призора“ почео да се „одмотава“ прави филм унутар вашарске панораме чудеса и сензација. Тај, „прави филм“ проистицао је из унутрашње природе медијума, стварног и не-стварног, реалистичног и не-реалистичног; фактуелног и уметничког....

 

Божидар Зечевић

 

 

Етнолошки филм – између техничког савршенства и кризе наратива

Етнолошки филм се без сумње преплиће и са другим жанровима и готово да нема теме која се у његовим оквирима не би могла испричати. Ипак, он мора да пронађе и своју посебност, нешто по чему ће бити на први поглед препознатљив. То су заправо оквири у којима се врши нарација, односно оквири у којима се она интерпретира.....

 

Александра Павићевић

виши научни сарадник, Етнографски институт САНУ

ДИРЕКТОР ФЕСТИВАЛА

Мирјана Менковић

 

САВЕТ ФЕСТИВАЛА
Председник

Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке (у пензији)

 
ЧЛАНОВИ

Слободан Наумовић, ванредни професор на Одељењу за етнологију/антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Илија Церовић, уредник Научно-образовног програма РТС

Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја у Београду

Душица Живковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду

Сузана Антић, музејски саветник у Народном музеју Зајечар

Марко Стојановић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду

 

СЕКРЕТАРИЦА

Милица Обрадовић

 

Координатори

Милан Панић (програм)

Невена Бороја (3минИД)

 

Односи са јавношћу

Маша Перуничић

Милица Обрадовић

Милица Шевкушић

Ирена Молнар

 

Техника и пројекције

Драган Миздрак

Милорад Дамњановић

Саша Жаревац

 

ФОТОГРАФ

Ивана Масниковић

 

Столе Попов дипломирао је филмску режију на Академији за позориште, филм и телевизију у Београду. Од 1978. до 1988. године радио је као директор у „Вардар филмa“, а од 1989. године је професор филмске режије на Факултету драмских уметности у Скопљу и шеф Одељења филмске режије. Од 1997. године је члан Европске филмске академије. Освојио више од 50 врхунских европских и светских филмских награда, а међу њима и осам главних награда (Grand Prix) разних међународних фестивала и две номинације за Оскара у САД и награду Европске филмске академије – Феликс. Учествовао је на међународним фестивалима у Сан Себастијану, Монтреалу, Монпељеу (Montpellier), Пули, Сан Франциску, Лос Анђелесу, Мадриду, Минхену, Каиру, Рио де Жанеиру, Стокхолму, Оберхаузен (Oberhausen), Београду, Мелбурну, Порто Алегреу, Измиру (İzmir), Порторику (Puerto Rico), Москва, Валенсији (València), Бриселу, Малмеу (Malmö), Хонг Конгу, Будимпешти, Лондону, Берлину, Херцег Новом, Бечу, Лилу (Lille), Штутгарту (Stuttgart), Ванкуверу (Vancouver), Упсали (Uppsala)...

 

Проф. др Нашко Крижнар је етнолог и археолог. Oд 1983. године ради у Центру за научна истраживања Словеначке академије наука и уметности, прво као шеф Аудиовизуелне лабораторије, а од 1999. као научни сарадник у програму етнолошких истраживања културе у Словенији и суседним земљама, те шеф Секције аудио-визуелних лабораторија Института за словеначку етнологију. Као гостујући професор предавао је Визуелну антропологију на Одељењу за етнологију и културну антропологију Филозофског факултета у Љубљани, а сада предаје у области визуелних студија на Факултету хуманистичких наука у Копру и силабус визуелне антропологије у оквиру интердисциплинарних магистарских студија на Факултету друштвених наука. Члан је Међународне комисије за визуелну антропологију Међународне уније антрополошких и етнолошких наука (IUAES – International Union of Anthropological and Ethnological Sciences).

 

Владимир Анђелковић, рођен у Београду, дипломирао је продукцију на Факултету драмских уметности. Од 1972. године бави се аматерским (непрофесионалним) филмом. Ораганизовао је око педесет фестивала аматерског филма (тридесет као део тима, а двадесет као директор или главни организатор) у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији, Србији и Црној Гори и, сада, у Србији. Био је члан жирија на фестивалима у Пули, Осијеку, Сомбору, Бачкој Тополи, Вршцу, Омољици, Београду, Зајечару, Нишу, Врању, Косовској Митровици, Скопљу, Битољу. Дугогодишњи је селектор филмског програма Фестивала културе младих Србије у Књажевцу. Од 1979. до 1987. године, радио је као део тима на организацији ФЕСТ-а и Југословенског фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, а 2003. године био је организатор јубиларног 50. фестивала документарног и краткометражног филма. На истом фестивалу био је члан жирија ФИПРЕСЦИ 2007. и 2009. године. Године 1998. обновио је Ревију филмског стваралаштва деце и омладине Југославије (односно Србије) и од тада је био главни организатор петнаест ревија одржаних у Београду. Председник је Управног одбора и председник Центра аматерског филма Србије (претходно Центра организација аматерског филма Југославије) од 2002. године.

Председник

Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке (у пензији)

 

ЧЛАНОВИ

Слободан Наумовић, ванредни професор на Одељењу за етнологију/антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

Илија Церовић, уредник Научно-образовног програма РТС

Мирјана Менковић, директор Етнографског музеја у Београду

Душица Живковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду

Сузана Антић, музејски саветник у Народном музеју Зајечар

Марко Стојановић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду

Александра Павићевић је докторирала 2005. године на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Председава Научним већем Етнографског института САНУ од 2010. године, а од 2012. председава и Скупштином Удружења истраживача института хуманистичких наука. Објавила је четири ауторске монографије и већи број научних радова у домаћим и иностраним часописима и тематским зборницима. Учествовала је на већем броју научних конференција у земљи и у иностранству, одржала већи број предавања, предавања по позиву и семинара. Чланица је Међународне асоцијације за антропологију југоистичне Европе (INASEA). Тренутно руководи пројектом Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност, чији је носилац Етнографски институт САНУ. Руководилац је пројекта Дигитализација и презентација видео архива Етнографског института САНУ насталог у периоду 1903–1939. године. Сфере њеног научног интересовања јесу танатологија, религија, идентитет, етницитет, ритуални и свакодневни живот, породица, брак, полни морал, право, политика.

 

Стеван Јовичић је дипломирао на Факултету драмских уметности. Историчар је филма, један од покретача истраживања у области историје српског филма и филмски сценариста. Од 1959. године објављује текстове у области историје филма; приредио је књиге Нушић – први српски филмски сценариста, Пре 100 година – о кинематографу из 1896. године, Од камере опскуре до видео филма, С камером и пушком – Драгиша М. Стојадиновић, Oкругло 30” и друге. Поставио је теоријске основе за вредновање филма као историјског извора и популарисао филмски документ у телевизијским издањима. Са Марком Бапцем покренуо је реконструисање старих српских филмова. Написао је више сценарија за документарне филмове: С камером и пушком, На истоку Србије, Мокрањац заувек, Право на истину, Бард Лазарева града и друге, као и за телевизијске емисијеТелевизије Нови Сад, ТВ Загреб и ТВ Београд. Цео радни век провео је на стручним пословима у Југословенској кинотеци и својим радом допринео је развоју ове установе и афирмисању филмске архивистике помоћне историјске науке. Живи у Београду и бави се филмском и историјском публицистиком. Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури.