Žiri  XXVI Međunarodnog festivala etnološkog filma, u sastavu:

Dr Etami Borjan, Milutin Dedić i dr Aleksandra Pavićević,  uzevši u obzir specifičnosti etnografskog i filmskog zapisa jednoglasno je doneo sledeću

ODLUKU

Gran Prix Dragoslav Antonijević, dodeljuje se filmu:

À la reserche du chaman (U potrazi za šamanom), reditelja, Pjera Bokanfusa (Pierre Boccanfuso). Francuska.

Reditelj je od 1994.g pratio život  zajednice Palavani (Palawan) na Filipinima, beležeći  svakodnevicu i susretanje sa tekovinama moderne civilizacije. Život zajednice bio je oblikovan praksom lokalnog šamana. Posle njegove smrti zajednica doživljava krizu postojanja, te u bezuspešnoj potrazi za novim šamanom, otvara vrata spoljnim uticajima. Slojevita i snažna priča o  životu ove zajednice u sprezi sa višeslojnim vizuelnim prikazom, odličnom fotografijom i razrađenom metodologijom etnografskog istraživanja izdvaja ovaj film kao primer savremenog istraživačkog i aktivističkog etnografskog filma.

Nagrada za najbolji domaći film dodeljuje se filmu:

Obećanje, reditelja, Željka Mirkovića i Dušana Gajića. Srbija, Belgija.

Priča iz sela Rogljevo (Negotisnak Krajina) koju iznose autori odslikava složenost kulturne, istorijske i društvene situacije, koju san o izradi vrhunskog vina pokušava da nadvisi. To je moguće ukoliko se uspostavi sklad između kamena, klime i nasleđa. Film ukazuje na komunikološke izazove pri susretu različitih kultura i postavlja pitanje o mogućnosti usvajanja novih ideja i znanja. Time se ujedno stavlja akcenat na izazove etnografskog istraživanja i njihovo audio-vizuelno uobličavanje i naglašava neophodnost očuvanja nematerijalne baštine

Nagrada za najbolji inostrani film dodeljuje se filmu Grab and Run (Zgrabi i beži), rediteljke Rozer Korele (Roser Corella). Španija, Nemačka.

Film propituje ustaljene i opšteprihvaćene  tradicionalne običaje u Kirgistanu koji  opstaju na uštrb ženskih prava i sloboda. Metodologija rada je podrazumevala intimistički pristup, koji omogućava gledaocu da sagleda problem otmice iz ženskog ugla. Film kararakteriše i vešta upotreba kamere koja se pojavljuje kao vrsta gotovo neprimetnog medijatora u komunikaciji između rediteljke i snimljenih sagovornika i sagovornica.

Nagrada za doprinos nematerijalnom kulturnom nasleđu dodeljuje se filmu:

Šanko si Bonka zalibi (Šanko se u Bonku zaljubi), rediteljke Vanje Čolić. Srbija.

Film predstavlja doprinosočuvanju srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa, kroz brigu o specifičnoj jezičkoj, muzičkoj, socijalnoj i književno-istorijskoj vrednosti poeme o Šanku i Bonki, iz Zaječara.

Nagrada za etnografski zapis dodeljuje se filmu: 

Weaving Stories (Tkanje priča),  rediteljke Kjare Kalvet (Ciara Calvet). Španija.

Film je višeslojan prikaz bolivijske kulture u kojoj tkanje predstavlja „totalnu društvenu činjenicu“ koja obeležava i svakodnevni i ritualni život zajednice. Takođe, film predstavlja primer klasičnog etnografskog filma koji kombinuje istraživanje na terenu sa naučnim antropološkim tumačenjima.

Nagrada za kameru dodeljuje se filmu:

The Last Dance (Poslednji ples), reditelja  Diega Dinoćenca (Diego D’innocenzo). Italija.

Razrađeni filmski jezik i vešti pokreti kamere u zahtevnim scenama masovnih verskih rituala u Indiji, kao i minuciozni prikazi tradicionalnog plesa izdvajaju ovaj film izrazite likovnosti.

Nagrada za montažu dodeljuje se filmu:

 Втенибольшихдеревьев(Mali ljudi, veliko drveće), reditelja Vadima Vitovševa. Rusija

Dobro izmontirani kadrovi doprinose čvrstoj narativnoj strukturi i dinamičnom ritmu, te naglašavaju simboličnost filmske priče o plemenu Baka, u centralnoanfričkoj Republici..

Posebno priznanje za kreativnu radoznalost dodeljuje se filmu:

Marquis de Wavrin, du manoir a la jungle (Markiz de Vavren, Od plemićkog imanja do džungle), reditelja  Gjes Vinter i Lik Plantie ( Grace Winter i Luc Plantier). Belgija

Film je oda jednom od pionira etnografskog filma Markizu de Vavrinu, koji je snagom svoje radoznalosti otvorio svetu  nepoznate prostore južne Amerike. Pri tome, on nije upao u tadašnje kolonizatorske istraživačke prakse, već je veličao posebnost drugačijih, nezapadnih kultura.

U Beogradu

12. oktobar 2017.