Матајс ван де Порт је визуелни антрополог на Универзитету у Амстердаму. Истраживао је у Србији, Португалији и Холандији, а од 2001. године у Бахији, у Бразилу. У свим својим радовима стално се враћа областима трансгресије – екстатичној религији, насиљу, трауми, еротици и естетици – где се људи суочавају са чињеницом да свет не мора нужно да се поклапа са њиховим нарацијама о њему.

Ван де Порт је оснивач Медијске лабораторије на Универзитету у Амстердаму и члан истраживачког колектива CameraWise.

Аутор је три монографије (Цигани, ратови и други примери дивљине, 1998); Ликвидирани, 2001; Екстатични сусрети, 2011) и многобројних радова објављених у водећим часописима као што су American Ethnologist, Journal of the Royal Anthropological Institute, Visual Anthropology Review, Material Religion, Religião e Sociedade итд.

Његови филмови-есеји снимљени су у Бахији у Бразилу и одабрани су за учешће на свим главним фестивалима етнографског филма. Међу њима су Укус бразилског воћа (2013); Могућност духова (2016, добитник награде Самодива за „Најбољи филм Међународног филмског фестивала етнографских филмова“ у Софији, Бугарска);Чворови ирупе (2018, почасно признање у главној конкуренцији Филмског фестивала Ethnocineca у Бечу, Аустрија);Тело се не затвара (2021, добитник филмске награде Basil Wright на RAI Filmfestival у Бристолу, Велика Британија и награде Excellence in Visual Anthropology на Филмском фестивалу Ethnocineca у Бечу, Аустрија);и његов најновији филм Где могу да се изгубим?(2024).

Елизабета Конеска је етнолошкиња, рођена и живи у Скопљу, ради у Народном музеју Северне Македоније. Дипломирала је етнологију на Универзитету у Београду, а касније је наставила постдипломске студије на Универзитету Мимар Синан у Истанбулу.Од 1993. године бави се визуелном етнографијом и снимила је око 15 филмова. Њени филмови су представљени на међународним фестивалима, летњим школама, радионицама широм света и освојили су неколико награда, укључујући Гран при на 16. Међународном фестивалу етнолошког филма у Београду;почасну награду Јилмаз Гунеј на Фестивалу културе, уметности и кратког филма у Истанбулу;награду Ацо Алексов на 9. Међународном фестивалу кратког филма Астер Фест у Струмици;Специјалну награду на 6. Међународном фестивалу филмске баштине, Амерички културни центар у Софији;и Гран при награду публике на Међународном фестивалу туристичког и етнографског филма на Крку у Хрватској.У више наврата је била члан жирија на филмским фестивалима у Србији и Ирану.

Емилија Гашић је награђивана филмска редитељка и сниматељка. Магистрирала је кинематографију на Тиш школи уметности Универзитета у Њујорку и дипломирала је филмску режију на Академији уметности у Београду.

Њен дебитантски играни филм, „78 дана“, који су подржали Филмски центар Србије и AVCRS, светски је премијерно приказан у програму „Светла будућност“ на Међународном филмском фестивалу у Ротердаму, где је проглашен за један од двадесет најгледанијих филмова фестивала. Овај филм је од тада освојио бројне награде, укључујући награду за најбољи филм на Кипарским филмским данима, Тофифесту и Међународном филмском фестивалу у Инсбруку. Гашићева је недавно награђена наградом „Вангард“ на Међународном филмском фестивалу у Ванкуверу и наградом „Откриће“ на Међународном женском филмском фестивалу у Сеулу.

Као сниматељка, снимала је филмове широм САД, Француске, Норвешке и Чешке.Добитница је награде „Никон приповедачи“ и финалиста је награде „Фолкер Банеман“ за изузетну кинематографију. Њен новији рад као директора фотографије, „Валцер за троје“, приказан је на фестивалу „Плес са филмовима“ у Лос Анђелесу. Живи на релацији Њујорк-Београд.