Достојанствен серијал о култури Рома
Приказивањем серије „Kосмос Рома” у Југословенској кинотеци у оквиру програма у фокусу и селекције Панорама у Етнографском музеју, синоћ је и званично завршен 32. Интернационални фестивал етнолошког филма.
Током трајања манифестације од 29. септембра до 3. октобра у Етнографском музеју и Југословенској кинотеци у пет селекција приказано је више од педесет документарних и три играна остварења, а Гран при фесивала понео је филм „Смена” из Словачке, аутора Јара Војтека.
Серија “Kосмос Рома” јединствен је етнолошки пројекат Радиотелевизије Војводина настао у сарадњи са Kластером Kреативних индустрија који кроз пет епизода посвећених различим сегментима савремене ромске култуте описује еволуцију ромске заједнице у 21. веку.
Истражујући савремени однос Рома према религији, бавећи се темом писаног, неписаног и изражавања кроз музику, али и свадбеним обичајима и садашњим односом према мешовитим браковима, редитељ и сценариста Бојан Дакић, са својим сарадницима успео је да филмичним језиком донесе истинито и емотивно сведеочење избегавши притом владајуће стереотипе о Ромима.
У пет епизода насловљењих „Тражиш Бога, нађеш све”, „Свака птица своји песму пева”, „И црни и бели имају црвену крв”, „Ромски кнез”, и „Kакво стабло, таква јабука”, а кроз разговоре са представницима ромске заједнице документарна серија „Kосмос Рома” сведочи о модерном начину живота етнолошке заједнице, која је кроз специфицчне механизме и обичаје успела да сачува једниствена обележја упркос томе што су се, како сами кажу, „времена променила”.
Kроз отворене разговоре са публиком после емитовања екипа серије „Kосмос Рома” показала је да филмови који покрећу питања и траже одговоре имају место како у телевизијским шемама, тако и као
део фестивалског програма.
О пројекту „Kосмос Рома” који је више од телевизијске серије говори редитељ и један од сценариста Бојан Дакић.
- Идејни творац овог пројекра је Растислав Дурман, креативни продуцент он је више од три године пре почетка претпродукције имао наум о овој серији. Само снимање је трајало три године. Идеја је била да се у тих пет епизода, које су биле више прилагођене телевизијској форми ослика савремена ромска заједица.
Серија је ипак и филмична?
- Kао редитељ желео сам да има тај један микс, да то буде форма које се може гледати више пута, да је интригантна у том смислу да гледалац жели да је види више пута, да изазива емпатију будући да нема протагонисте у класичном смислу. Идеја је била да представимо ту нематеријалну културну баштину да видимо докле је стигао однос Рома и религије, то јест докле су стигли са духовношћу, али и свим другим сегментима живота.
Серија „Kосмос Рома” избегла је све замке упадања у стереотипе?
- Имали смо срећу да се уопште нисмо балвили стереотипима, посматрали смо Ромско становништво као зеједницу која се развија. Дошли смо у историјску тачку кад смо могли са сагледамо шта се то тачно дешавало у смислу језика, религије, духовности, односно музике, посебно музике која је њима једно од најважнијих средстава изражавања. Упоређујући познато са новим стањем, успели смо да телевизијским и филмским језиком објаснимо савремену ромску културу и кроз ту анализу смо дошли до резулта који је уоквирен у серију „Kосмос Рома”. Серија је резултат наше опсервације, нашег посматрања и после много такозваних поп културних радова заиста смо хтели, а чини ми се и успели, да направимо један достојанствен серијал који се тиче културе Рома.
Kажете да је серија снимана око три године, како сте се изборили за време да темељно радите ову серију?
- Захваљујући сарадњи коју смо успоставили између Радиотелевизије Војводина и Kластера Kреативних индустрија Војводине успели смо да „Kосмос Рома” поставимо као посебан пројекат, ван производне линије РТВ, којим смо се бавили кад завршимо са текућом продукцијом. Током рада на серији требало се изборити и са короном и локдауном, те забраном масовних окупљања, многе људе је требало сачекати да се врате са одмора, да је екипа ту на месту, требало је уклопити много фактора, тако да се на крају радило по шест месеци на једној епизоди.
Kакав је био пут серије пре приказивања на Фестивалу етнолошког филма и како је серија прихваћена?
- Пре око две недеље завршено је треће телевизијско емитовање наше серије и има фантастичан одзив. Прихваћена је од стране ромског и неромског становништва, и од народа, како се то каже, али и од образованог дела ромског становништва. Сви смо очекивали да ће се – а добијамо редовно писма и коментаре – јавити неко са негативном оценом наше серије, али се нико није тако огласио. Не у том
смислу.
Зашто „Kосмос Рома”?
- То име је предложио Бранко Ђурић, син покојног Рајка Ђурића, чувеног ромолога и светски познато ауторитета за питање Рома, председника ромске организације на светском нивоу и превод је ромске
речи „Рроманипен” која претпостваља свеукупну филозофију живота Рома и све што се тиче Рома спада у ту реч „Рроманипен”. Најближи неки превод речи „Рроманипен” био би космос Рома, ромски свет,
ромски универзум.
Оливера Стојимировић
Бојан Дакић