Festival
 
Grand Prix „Dragoslav Antonijević“ 32. Internacionalnog festivala etnološkog filma odneo je film „Smena“ iz Slovačke, čiji je autor Jaro Vojtek. Ovaj film je primer verne ilustracije svakodnevnog života i društvenih odnosa koji se u njemu odigravaju. Film „Smena“ je u tom smislu odgovorio na sve zahteve postavljene pred dokumentarni film.
 
Rečima žirija: „Istraživanje društvenog fenomena migracije radnika u Austriju radi sedmičnih smena na nesigurnom poslu. Ovaj konkretan kontekst omogućava da se organizovanje rada ikada dogodi, čime se održava status quo. Uprkos doznakama vreme provedeno van svojih domova zapravo poništava ono za šta rade: njihove porodice i odnose sa najmilijima. Film uspešno prikazuje i žene i muškarce u ovoj situaciji i održava podele istok/zapad, sever/jug u radnim odnosima“.
 
 
Pored Grand Prix-a, kao i svake godine, dodeljene su i druge vredne nagrade. 
 
Nagradu za najbolji međunarodni film odneo je film „Jašma“ iz Irana, čiji je autor Reza Golami Motlah. Film se bavi temom multikulturalizma naspram liberalizma u Iranu preko teme prinudnih brakova i njihovih bolnih razvoda.  
 
Nagrada „Dobrivoje Pantelić“ za najbolji film o starosedelačkoj kulturi dodeljena je filmu „Umbras“ Fabijana Voltija iz Italije. „Umbras“ je smešten u sardinske pastoralne zajednice, gde spaja arhivske slike, stihove originalnih dijalekatskih pesnika i izvorne zvuke u vizuelnom zapisu svakodnevice. Jedan neupitan doprinos etnološkom filmu i nematerijalnom kulturnom nasleđu Italije. 
 
Nagrada za najbolji televizijski film uručena je Ljiljani Mandić iz Hrvatske za film „Zvonim za njihove duše“. Po običaju, na dan Svih svetih, u župama zaleđa Omiša i Makarske na hrvatskoj obali Jadrana, crkveno zvono mora se udarati od večernje do jutarnje mise, a protagonisti ove priče nas vode kroz taj čitav običaj čuvajući ga od zaborava.
 
Kao i svake godine, festival je imao i vredan studentski program gde je nagrada dodeljena autoru Isaku Najts-Vošbornu iz Srbije za film „Majčino mleko“. 
„Majčino mleko“ je intimni portret žene rastrzane između lične slobode i porodičnih obaveza, stavljajući jedno naspram druge emancipaciju i tradiciju. U ovom filmu, a rečima žirija „Publika je imala jedinstvenu priliku da kroz ključaonicu, sa privilegovane pozicije, posmatra njen život“.