Фестивал

 

 

 

   Гранд Приx „Драгослав Антонијевић“ 32. Интернационалног фестивала етнолошког филма однео је филм „Смена“ из Словачке, чији је аутор Јаро Војтек. Овај филм је пример верне илустрације свакодневног живота и друштвених односа који се у њему одигравају. Филм „Смена“ је у том смислу одговорио на све захтеве постављене пред документарни филм.

 
Речима жирија: „Истраживање друштвеног феномена миграције радника у Аустрију ради седмичних смена на несигурном послу. Овај конкретан контекст омогућава да се организовање рада икада догоди, чиме се одржава статус qуо. Упркос дознакама време проведено ван својих домова заправо поништава оно за шта раде: њихове породице и односе са најмилијима. Филм успешно приказује и жене и мушкарце у овој ситуацији и одржава поделе исток/запад, север/југ у радним односима“.
 
 
Поред Гранд Приx-а, као и сваке године, додељене су и друге вредне награде. 
 
Награду за најбољи међународни филм однео је филм „Јашма“ из Ирана, чији је аутор Реза Голами Мотлах. Филм се бави темом мултикултурализма наспрам либерализма у Ирану преко теме принудних бракова и њихових болних развода.  
 
Награда „Добривоје Пантелић“ за најбољи филм о староседелачкој култури додељена је филму „Умбрас“ Фабијана Волтија из Италије. „Умбрас“ је смештен у сардинске пасторалне заједнице, где спаја архивске слике, стихове оригиналних дијалекатских песника и изворне звуке у визуелном запису свакодневице. Један неупитан допринос етнолошком филму и нематеријалном културном наслеђу Италије. 
 
Награда за најбољи телевизијски филм уручена је Љиљани Мандић из Хрватске за филм „Звоним за њихове душе“. По обичају, на дан Свих светих, у жупама залеђа Омиша и Макарске на хрватској обали Јадрана, црквено звоно мора се ударати од вечерње до јутарње мисе, а протагонисти ове приче нас воде кроз тај читав обичај чувајући га од заборава.
 
Kао и сваке године, фестивал је имао и вредан студентски програм где је награда додељена аутору Исаку Најтс-Вошборну из Србије за филм „Мајчино млеко“.
„Мајчино млеко“ је интимни портрет жене растрзане између личне слободе и породичних обавеза, стављајући једно наспрам друге еманципацију и традицију. У овом филму, а речима жирија „Публика је имала јединствену прилику да кроз кључаоницу, са привилеговане позиције, посматра њен живот“.