Film "U potrazi za Enok", holandske autorke Dorne van Rouveroj, čija su tema dugoročne posledice holandskog kolonijalizma u Indoneziji sinoć je programski je otvorio 32. Internacionalni festival etnološkog filma, koji se do 3. oktobra održava u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Festival čiji je slogan "Život kao na filmu" svečano je otvorio reditelj Đorđe Kadijević čiji je film “Karađorđeva smrt” posebno digitalizovan za specijalno prikazivanje tokom festivala u okviru revijalnog festivalskog programa, a publika će moći da ga pogleda u nedelju u 18 sati u Jugoslovenskoj kinoteci (ulaz besplatan).

Tokom trajanja 32. Festival etnološkog filma u bioskopskoj sali Etnografskog muzeja i Jugosovenskoj kinoteci publika će moći da vidi čak 55 ostvarenja od kojih je u Glavnoj takmičarskoj i Studentskoj selekciji, te programskom segment Panorama čak 47 filmova iz 26 zemalja, koje je odabrao selektor Vladimir Perović.

Pred beogradskom publikom sinoć su se predstavili Mauris Bojer i Dorna van Rouveroj koji čine autorsku ekipu ostvarenja "U potrazi za Enok". 

"U potrazi za Enok" priča je o potomcima mladog holadskog plantažera čaja s početka dvadesetog veka koji je sa svojom petnaestogodišnjom domaćicom dobio sina koji odrasta u Holandiji sa njegovom porodicom daleko od majke, a čiji potomci decenijama kasnije tragaju za svojim korenima.

 - Prva stvar koja mi se dogodila po dolasku na vaše tlo bio je imejl sa filmskog festival u Džakarti kojim nas obaveštavaju da nisu zainteresovani da prikažu naš film, što govori o tome koliko je za njih ovo teška, na nakin način sramna, tema, pogotovu za žene i decu. Sa druge strane na nekoliko festivala u SAD film je jako dobro prihvaćena, čak i kod ljudi čije su živote dotakli slični problemi- kaže autorka Dorna van Rouveroj.  

Mauris Bojer, junak filma Dorne van Rouveroj i njen brat koji u filmu trga za svojim poreklom naglašava da je u Holandiji naročito pesesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka ova tema prodmala čak pedeset hiljada ljudi kojima je pružena prilika da biraju da će se izjasniti kao Indonežani ili ostati Holanđani.

- Prvi put posetio sam Indoneziju 1985 kada sam prolazio kroz tešku krizu u svom životu, fazu priespitivanja i traganja za sobom, pokrenutu unutrašnjim pitanjem da li sam Holanđanin ili Indonežanin. Otputovao sam tamo i shvatio da su Indonežani izgradili moderno društvo kome ja ne pripadam. Iako nisam znao šta tačno očekujem da otkrijem, posetio sam mesto odakle potičem i utvrdio da je moja pripadnost zapadnom svetu snažna. Ipak bio je dobar osećaj kada sam našao paparir koji svedoči o postojanju Enok - kaže Bojer.

- Ideja o ovom filmu ubličana je još 2015. godine kada smo otišli u Indoneziju da posetimo Maurisovu brojnu familiju za koju je sve ovo o čemu govorimo u filmu još uvek bilo sporna tema. Zato je moj savet svima, ako postoji u problem, drama, misterija u vašoj prošlosti, u porodici - učinite nešto sa tim. Možda ne možete da snimite dokumentarac ili napravite film, ali učinite nešto, ne gurajte problem pod tepih- navela je Dorna van Rouveroj i naglasila:.   

- Ovo je prvi film koji govori o ovoj ozbiljnoj temi tako da smo njime otvorili neispričanu priču naše prošlosti, koja dobija na zamahu u današnje vreme kada su DNK analize tako popularne i kada svi tragaju za svojim poreklom – navela je Van Rouveroj.

Film Dorne Van Rouveroj obeležila je autorska muzika koja fimu daje poseban ton.

- Sarađivali smo sa kompozitorkom Sintom Guru iz Indonezije koja je za ovaj film napisala autentičnu pesmu, iako u filmu koristimo i note škotskih kompozitora. Tekst pesme, koji je nešto posebno, sa njenim pristankom napisala sam ja, veoma je ličan i inspirisan ovom istinitom pričom- zaključila je Van Rouveroj.