Večeras u 20 časova u kino sali Etnografskog muzeja u, u okviru Glavnog takmičarskog programa gledamo film Priče Rustikane, autora Lorenca Muskoza. Publika će imati priliku da razgovara sa g. Muskozom i postavlja pitanja, a do tad možete pročitati odgovore na pitanja koja mu je postavila naša saradnica Alis Rajner.
Narativni stil u kojem se radnja strastvene, tajne ljubavne priče između Lole i Turidua je edvidentno duboko kulturno ukorenjen.
Da, tema je kulturno veoma jaka i reprezentativna spram sicilijanske kulture u svetu. „Kavalerija Rustikana” ostaje jedna od najizvođenijih opera u svetu, nju citira i Martin Skorseze u „Razjarenom biku”, a takođe je predstavlja i Frensis Ford Kopola u trilogiji „Kum” i u jednoj od najklimaktičnijih scena u filmu. U njoj su prisutna jaka ostrvska osećanja, kao što su ljubav, strast, ljubomora, ponos teme koje karakterišu stanovnike i koje čine oblast veoma poetičnom.
Koliko i kakve osnovne informacije su poznato o ovoj umetničkoj formi, na primer, gde i kada je nastala, kako je uopšte izvođena?
Priča potiče iz novele Đovanija Verge, jednog od najznačajnijih autora italijanske kulturne baštine i oca neorealizma, koji je italijansku kinematografiju učinio značajnom u svetu i inspirisao italijanske reditelje kao što su De Sika, Roselini, Lukino Viskonti, autore legendarnih dela kao što su „Leopard” i „Terra Trema”. U Sjedinjenim Državama, neorealizam je deo filmskog stvaralaštva mnogih filmskih stvaralaca i Stiven Spilberg i Spajk Li su ga više puta eksplicitno slavili. Vergin Verizmo, pored toga što potiče iz stvarnih priča i događaja, pripoveda direktnim stilom, ponekad sirovim i sa dijalozima koji se smenjuju između italijanskog i dijalekta. Zastupljeni su jezički registri bliski narodu i ispričani kroz likove koji u njima žive i u prvom licu od autora. To je fascinantan stil koji je čitaočevo učešće u drami učinio tako neposrednim.
U Pričama Rustikane, protagonista Lučano Buzaka je jedan od poslednjih sicilijanskih pripovedača. Sin pripovedača, on nastavlja vekovnu tradiciju. Bili su lutalice koji su, kada još nije bilo televizije, obilazili gradove i sela prepričavajući događaje koji su se dešavali u okolini. Pripovedali su teatralno i često koristili muziku kao pratnju. Pripovedač je i nosilac pesama, rođenih u narodu, među najsiromašnijim ljudima, ili književnih priča, poput onih iz Kavalerije Rustikane, koje i danas toliko fasciniraju i uzbuđuju, posebno s obzirom na istorijski trenutak Stogodišnjice (Verge, prim.ur). Danas UNESCO štiti ovaj vid umetnosti kao nematerijalno kulturno dobro.
A kako i od strane koga se danas praktikuje?
Danas traje tradicija pripovedača, postoje novi načini predstavljanja, ali će antička horska poezija, nažalost, nestati sa svojim protagonistima i „Leggende Rusticane” će ostati istorijski dokument ovog trenutka. Pravimo i školu namenjenu deci da privučemo novu generaciju narodnih kantautora. U odnosu na Verizmo, ovu misiju sprovodimo već 10 godina sa mnogim pozorišnim aktivnostima i predstavama u autentičnim scenarijima, kombinujući tako naraciju sa istorijom ovih mesta. Mi smo jedina realnost na ovu temu na nacionalnoj teritoriji i to je činjenica od univerzalnog značaja.
