Dostojanstven serijal o kulturi Roma

Prikazivanjem serije „Kosmos Roma” u Jugoslovenskoj kinoteci u okviru programa u fokusu i selekcije Panorama u Etnografskom muzeju, sinoć je i zvanično završen 32. Internacionalni festival etnološkog filma.

Tokom trajanja manifestacije od 29. septembra do 3. oktobra u Etnografskom muzeju i Jugoslovenskoj kinoteci u pet selekcija prikazano je više od pedeset dokumentarnih i tri igrana ostvarenja, a Gran pri fesivala poneo je film „Smena” iz Slovačke, autora Jara Vojteka.

Serija “Kosmos Roma” jedinstven je etnološki projekat Radiotelevizije Vojvodina nastao u saradnji sa Klasterom Kreativnih industrija koji kroz pet epizoda posvećenih različim segmentima savremene romske kultute opisuje evoluciju romske zajednice u 21. veku.

Istražujući savremeni odnos Roma prema religiji, baveći se temom pisanog, nepisanog i izražavanja kroz muziku, ali i svadbenim običajima i sadašnjim odnosom prema mešovitim brakovima, reditelj i scenarista Bojan Dakić, sa svojim saradnicima uspeo je da filmičnim jezikom donese istinito i emotivno svedeočenje izbegavši pritom vladajuće stereotipe o Romima.

U pet epizoda naslovljenjih „Tražiš Boga, nađeš sve”, „Svaka ptica svoji pesmu peva”, „I crni i beli imaju crvenu krv”, „Romski knez”, i „Kakvo stablo, takva jabuka”, a kroz razgovore sa predstavnicima romske zajednice dokumentarna serija „Kosmos Roma” svedoči o modernom načinu života etnološke zajednice, koja je kroz specificčne mehanizme i običaje uspela da sačuva jednistvena obeležja uprkos tome što su se, kako sami kažu, „vremena promenila”.

Kroz otvorene razgovore sa publikom posle emitovanja ekipa serije „Kosmos Roma” pokazala je da filmovi koji pokreću pitanja i traže odgovore imaju mesto kako u televizijskim šemama, tako i kao deo festivalskog programa.

O projektu „Kosmos Roma” koji je više od televizijske serije govori reditelj i jedan od scenarista Bojan Dakić.

- Idejni tvorac ovog projekra je Rastislav Durman, kreativni producent on je više od tri godine pre početka pretprodukcije imao naum o ovoj seriji. Samo snimanje je trajalo tri godine. Ideja je bila da se u tih pet epizoda, koje su bile više prilagođene televizijskoj formi oslika savremena romska zajedica.

Serija je ipak i filmična?

- Kao reditelj želeo sam da ima taj jedan miks, da to bude forma koje se može gledati više puta, da je intrigantna u tom smislu da gledalac želi da je vidi više puta, da izaziva empatiju budući da nema protagoniste u klasičnom smislu. Ideja je bila da predstavimo tu nematerijalnu kulturnu baštinu da vidimo dokle je stigao odnos Roma i religije, to jest dokle su stigli sa duhovnošću, ali i svim drugim segmentima života.

Serija „Kosmos Roma” izbegla je sve zamke upadanja u stereotipe?

- Imali smo sreću da se uopšte nismo balvili stereotipima, posmatrali smo Romsko stanovništvo kao zejednicu koja se razvija. Došli smo u istorijsku tačku kad smo mogli sa sagledamo šta se to tačno dešavalo u smislu jezika, religije, duhovnosti, odnosno muzike, posebno muzike koja je njima jedno od najvažnijih sredstava izražavanja. Upoređujući poznato sa novim stanjem, uspeli smo da televizijskim i filmskim jezikom objasnimo savremenu romsku kulturu i kroz tu analizu smo došli do rezulta koji je uokviren u seriju „Kosmos Roma”. Serija je rezultat naše opservacije, našeg posmatranja i posle mnogo takozvanih pop kulturnih radova zaista smo hteli, a čini mi se i uspeli, da napravimo jedan dostojanstven serijal koji se tiče kulture Roma.

Kažete da je serija snimana oko tri godine, kako ste se izborili za vreme da temeljno radite ovu seriju?

- Zahvaljujući saradnji koju smo uspostavili između Radiotelevizije Vojvodina i Klastera Kreativnih industrija Vojvodine uspeli smo da „Kosmos Roma” postavimo kao poseban projekat, van proizvodne linije RTV, kojim smo se bavili kad završimo sa tekućom produkcijom. Tokom rada na seriji trebalo se izboriti i sa koronom i lokdaunom, te zabranom masovnih okupljanja, mnoge ljude je trebalo sačekati da se vrate sa odmora, da je ekipa tu na mestu, trebalo je uklopiti mnogo faktora, tako da se na kraju radilo po šest meseci na jednoj epizodi.

Kakav je bio put serije pre prikazivanja na Festivalu etnološkog filma i kako je serija prihvaćena?

- Pre oko dve nedelje završeno je treće televizijsko emitovanje naše serije i ima fantastičan odziv. Prihvaćena je od strane romskog i neromskog stanovništva, i od naroda, kako se to kaže, ali i od obrazovanog dela romskog stanovništva. Svi smo očekivali da će se – a dobijamo redovno pisma i komentare – javiti neko sa negativnom ocenom naše serije, ali se niko nije tako oglasio. Ne u tom smislu.

Zašto „Kosmos Roma”?

- To ime je predložio Branko Đurić, sin pokojnog Rajka Đurića, čuvenog romologa i svetski poznatog autoriteta za pitanje Roma, predsednika romske organizacije na svetskom nivou i prevod je romske reči „Rromanipen” koja pretpostvalja sveukupnu filozofiju života Roma i sve što se tiče Roma spada u tu reč „Rromanipen”. Najbliži neki prevod reči „Rromanipen” bio bi kosmos Roma, romski svet, romski univerzum.

Olivera Stojimirović

Bojan Dakić